U poslednjih nekoliko meseci, zemlje članice NATO-a prijavile su niz pokušaja sabotaže ključnih podvodnih kablova koji prenose internet, energiju i komunikacije. A onda je prošle nedelje, u demonstraciji sile, Rusija pokrenula velike vojne vežbe u Baltičkom moru — više od 20 ratnih brodova, 25 aviona i helikoptera i 3.000 vojnika zauzelo je vode između Evrope i Skandinavije.
Šta se zapravo krije iza ovih sve agresivnijih provokacija?
Odgovor se svodi na — naftu. Tačnije, na milijarde funti vredne ruske petrohemikalije koje se ilegalno prevoze Baltičkim i Severnim morem, uprkos međunarodnim sankcijama. Za Vladimira Putina, ova siva trgovina predstavlja vitalnu finansijsku arteriju kojom puni kasu za nastavak rata u Ukrajini.
Ulog je ogroman. Kako je upozorio švedski ministar odbrane, Pal Jonson: „Rusija ima sklonost ka preuzimanju velikih političkih i vojnih rizika“.
U centru ovog sukoba nalazi se takozvana „flota iz senke“ — skrivena armada od oko 1.400 tankera, što predstavlja najveću tajnu pomorsku operaciju u istoriji. Moskva je donedavno negirala postojanje ove flote, ali kako sankcije postaju strože, Rusija je počela da je otvoreno brani — kako iz vazduha, tako i sa mora. Poruka NATO-u je jasna: Ako se umešate, odgovorićemo.
Za Kremlj, ova tajna flota je danas ono što su bili konvoji sa zalihama za Britaniju u Drugom svetskom ratu — s tim što ovde ne govorimo o borbi za slobodu, već o finansiranju rata i razaranja.
Kako je sve počelo?
Putinova ratna mašinerija oslanja se na legalnu i ilegalnu prodaju nafte. U decembru 2022. godine, zemlje G7, EU i Australija su se dogovorile da ograniče cenu ruske nafte na 60 dolara po barelu — što je najmanje 5% ispod prosečne tržišne cene. Cilj je bio da se smanji Putinov budžet za rat. Iako se Rusija formalno pridržava te granice, fosilna goriva i dalje čine trećinu njenih državnih prihoda. Od 2022. godine, EU je potrošila preko 200 milijardi funti na ruske energente.
Ali paralelno s legalnom trgovinom, Rusija nastavlja da prodaje naftu ispod tržišne cene, ali iznad dozvoljene granice — državama kao što su Kina i Indija, koristeći mrežu tajnih tankera i posrednika.
Ti brodovi, često bez osiguranja, loše održavani i registrovani u korumpiranim afričkim državama, plove uz legitimne tankere. Mnoge od tih firmi vode ruski agenti ili beskrupulozni biznismeni koji zarađuju milione na račun rata.
Ogromna skala ilegalne trgovine
Procene stručnjaka govore da dok legalni ruski izvoz nafte donosi oko 184 milijarde funti godišnje, ilegalni prelazi 500 milijardi — ogromna suma kojom se direktno finansira rat u Ukrajini.
Neki veliki izvoznici, poput Turske i Indije, bez ustezanja uvoze ovu „crnu naftu“ i zarađuju značajan profit. Ali posao postaje sve teži. Stotine tankera su već sankcionisane, a u decembru su Velika Britanija i svih 12 država oko Baltičkog mora obećale da će suzbiti i ometati ovu flotu. Najnoviji, 17. paket EU sankcija, usvojen 20. maja, obuhvata čak 343 broda — koji sada zvanično ne mogu pristajati u evropske luke bez posledica i za same luke.
Kako bi izbegli ove zabrane, tankeri iz senke sada se sve češće odlučuju za rizične operacije pretakanja nafte na otvorenom moru. Ove operacije se obavljaju bez osiguranja, noću, često u Crnom moru i Egejskom moru. U decembru 2024. zabeležena su dva velika izlivanja nafte.
Još gore, rafinerije u Turskoj, Indiji i drugim državama mešaju legalnu i ilegalnu rusku naftu i prodaju je na globalnom tržištu kao legitimnu.
Senka flota prelazi u otvorenu ofanzivu
Ove operacije su sve do skoro prolazile nezapaženo, dok nisu počeli incidenti sa podvodnim kablovima. Na primer, brod „Eagle S“ je uhvaćen kako vuče sidro po dnu mora u blizini ključnih komunikacionih veza.
Dana 10. maja, Velika Britanija je uvela sankcije tankeru „Jaguar“ u Severnom moru. Estonija je pokušala da ga presretne, ali je kapetan odbio da se zaustavi i ubrzao. Ubrzo potom, ruski lovac Su-35 ušao je u estonski vazdušni prostor. Bio je to prvi put da Rusija otvoreno koristi vojnu silu u odbrani svoje senke flote. Samo nekoliko dana kasnije, Finska je izvestila da ruski ratni brodovi sada prate ove tankere kao zvaničnu zaštitu.
Jedna iskra dovoljna za požar
Sada se postavlja pitanje: koliko vremena ovo može da traje pre nego što neki od ovih incidenata preraste u otvoreni sukob?
Mogući scenariji su zastrašujući. Rusija bi mogla napasti brod neke manje NATO članice, računajući na to da zapad neće želeti da eskalira sukob i da će se saveznici podeliti. To bi za Putina bila idealna pobeda — slabljenje NATO jedinstva bez otvorenog rata.
Druga mogućnost je pojačana sabotaža — uništavanje podvodnih kablova ili gasovoda, čime bi Putin jasno poručio: „Dirnite našu naftu, i mi ćemo vam ugasiti svetla i prekinuti internet“.
Treći i možda najverovatniji okidač je – greška. Ruski pilot bi mogao slučajno oboriti NATO avion, ili bi neregistrovani tanker mogao izazvati pomorsku nesreću s civilnim žrtvama. U januaru je jedan brod iz senke ostao bez pogona i skoro se nasukao na nemačku obalu.
U vazduhu je situacija jednako opasna. Ruski lovci redovno isključuju transpondere, ne šalju planove leta i ne komuniciraju s kontrolom letenja, čime povećavaju rizik od sudara sa putničkim avionima.
NATO jača odbranu uvežbavajući moguću rusku invaziju na istočnom krilu
NATO trenutno sprovodi jednu od svojih najvećih vojnih vežbi u poslednjim godinama pod nazivom “Griffin Lightning”, u kojoj učestvuje čak 26.000 vojnika iz više zemalja članica. Vežba se održava širom istočnog krila Alijanse – u Poljskoj, baltičkim zemljama i posebno u Estoniji, gde gotovo 18.000 estonskih vojnika, uz podršku još dvanaest saveznika, učestvuje u operaciji “Hedgehog”. Cilj ovih manevara je testiranje spremnosti NATO-a za potencijalnu invaziju iz pravca Rusije, s obzirom na sve veću neizvesnost u geopolitičkom okruženju. Vežbe se sprovode u šumama, bivšim sovjetskim bazama i drugim terenima realnog značaja, a vojnici treniraju kako za odbranu, tako i za protivnapade, koristeći opremu poput nemačkih tenkova Leopard 2 i Pume. Istovremeno, američke trupe primenjuju iskustva sa ukrajinskog ratišta, uz fokus na brzu reakciju i interoperabilnost. Zabrinutost raste i zbog činjenice da Rusija intenzivno reformiše svoju vojsku i prelazi na ratnu ekonomiju, s ciljem da brojno stanje njenih snaga dostigne 1,5 miliona vojnika do kraja godine. U tom kontekstu, ova vežba ne predstavlja samo obuku, već i jasnu poruku o spremnosti i odlučnosti NATO saveza da odgovori na svaku pretnju.
