Tramp je sa saradnicima razgovarao o mogućnosti kalibracije američkog angažmana u NATO-u na način koji favorizuje članice alijanse koje troše određeni procenat svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu, rekli su zvaničnici, prenosi NBC News.
Kao deo potencijalne promene politike, SAD možda neće braniti drugu članicu NATO koja je napadnuta ako zemlja ne ispuni prag potrošnje za odbranu, rekli su zvaničnici.
Ako Tramp ipak napravi tu promenu, to bi označilo značajan pomak od suštinskog načela alijanse poznatog kao član 5, koji kaže da je napad na bilo koju zemlju NATO-a napad na sve njih.
Predsednik na sličan način razmatra promenu politike u kojoj bi SAD mogle da odluče da daju prioritet vojnim vežbama sa članicama NATO-a koje troše određeni procenat svog BDP-a na odbranu, rekli su zvaničnici.
Njegova administracija je već signalizirala američkim evropskim saveznicima da bi SAD mogle da smanje svoje vojno prisustvo u Evropi, a jedna od opcija koja se sada razmatra je da se prepozicioniraju neke američke trupe u regionu tako da budu fokusirane oko zemalja NATO-a koje su povećale svoju potrošnju na odbranu kako bi zadovoljile određeni procenat svog BDP-a, rekli su zvaničnici.
Upitan da Tramp razmišlja o uvođenju ovih promena u način na koji se SAD angažuju u NATO-u, zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost je u pisanoj izjavi rekao: „Predsednik Tramp je posvećen NATO-u i članu 5“.
Senator Kris Kuns iz Delavera, najviši demokrata u podkomitetu za odbranu Senata i viši senator u panelu za spoljne poslove, rekao je da je Trampov kandidat za ambasadora SAD u NATO-u, Metju Vitaker, „dao veoma uverljive odgovore“ na obavezu administracije i člana NATO-a.
Tramp je u više navrata kritikovao zemlje NATO-a zbog toga što ne ispunjavaju sadašnji cilj članica NATO-a da troše dva odsto svog BDP-a na odbranu. On je tvrdio da je disparitet nepravedan i stavlja dodatni teret na SAD.
Zemlje NATO-a dogovorile su se pre više od decenije da za svaku od njih postave cilj potrošnje od dva odsto BDP-a. Ali Tramp je insistirao na povećanju tog procenta. Nedavno je rekao da članice NATO-a treba da troše pet odsto svog BDP-a na odbranu, iako SAD to trenutno ne čine.
„NATO mora da plati više“, rekao je Tramp u januaru nakon preuzimanja dužnosti. „To je smešno jer utiče na njih mnogo više. Imamo okean između“.
Prema najnovijim statistikama NATO-a, prošle godine 23 članice NATO-a su rashodi za odbranu premašili dva odsto njihovog BDP-a.
Pet od tih država Estonija, Grčka, Letonija, Poljska i SAD -potrošile su više od tri odsto na odbranu. Najveći procenat imala je Poljska, koja je za odbranu posvetila 4,12 odsto svog BDP-a.
Potencijalna promena u tome kako SAD učestvuju u NATO-u dolazi kada Tramp gura evropske saveznike da učine više da pomognu Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom i da igraju glavnu ulogu u održavanju mira u zemlji ako se postigne dogovor o okončanju rata.
„Kontaktiralo me je nekoliko evropskih ambasadora zabrinutih zbog glasina da bi Tramp mogao dati neku negativnu najavu o NATO-u“, rekao je Kuns za NBC News.
Tramp je pretio da će povući SAD iz NATO-a tokom svog prvog mandata i doveo je u pitanje zasluge člana 5 za SAD.
Član je osmišljen da zaštiti evropske nacije od Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata. Pokrenut je samo jednom, nakon napada 11. septembra na SAD.
Ukrajina je tražila članstvo u NATO-u, ali Trampova administracija je rekla da to neće biti deo bilo kakvog mirovnog sporazuma.
